ZNAMENITOSTI ZLATIBORA


sirogojno

Etno selo u Sirogojnu

Zlatibor je jedno od najpoznatijih turističkih mesta u Srbiji. Krasi ga razvijeni zdravstveni turizam, a poslednjih godina i prelepe staze za skijanje. Istovremeno, zlatiborski kraj zanimljiv je i zbog negovanja tradicije.

Etno selo u Sirogojnu namenjeno je pletiljama iz ovog mesta. Priča o njima je pokrenuta pre nekoliko decenija, kada je domišljata kreatorka iz tih krajeva Dobrila Smiljanić iskoristila vekovnu tradiciju pletenja u Sirogojnu i žene iz tog sela okupila u zadrugu gde su ručno plele modele po njenoj zamisli. Počelo je sa džemperima, a kada su postali tražena roba i van granica zemlje, Dobrila Smiljanić je počela da kreira i druge odevne predmete od vune, a vešte pletilje su te ideje lako pretvarale u unikatne modele. Tako je svet brzo saznao za jednu lepu tradiciju sela Sirogojno, a to je pokrenulo i druge umetnike i kulturne poslenike da se za ovo mesto više zainteresuju.

Osobenost narodnog graditeljstva zlatiborskog kraja brzo je oličena u etno-parku STARO SELO. Zlatiborska kuća od drveta, tzv. brvnara, najsavršeniji je oblik kuće srpskog stanovništva planinskih krajeva dinarske regije. Gradili su je samouki neimari prema svojim potrebama, sopstvenom osećanju za sklad i lepotu. I u tom kraju Srbije vekovima je više generacija i familija živelo pod istim krovom, u tzv. zadrugama, sa strogo utvrdjenim pravilima ponašanja, a takav život je diktirao i raspored prostorija u kući koje su gradjene na osunčanim i od vetrova zaštićenim padinama. Na najvišem mestu je bila kuća sa pratećim stambenim objektima i zgradama za pripremanje i čuvanje hrane. Nešto niže podizane su staje, obori za stoku, a još niže su bili voćnjaci i povrtnjaci.

Zajednički život mnogobrojne porodice odvijao se u kući, kraj ognjišta, jedine vatre u domaćinstvu. Stoga su u toj prostoriji spavali najstariji članovi porodice i sasvim mala deca. Kraj ognjišta, uveče, okupljali su se ukućani. Zimi, muškarci su svirali na guslama ili fruli, žene su plele.

Etno-park u Sirogojnu čini nekoliko autentičnih kuća sa pokućstvom iz prošlog veka, a u radionicama se izradjuju drveni predmeti i grnčarije koje predstavljaju vredan suvenir. Da bi se spasli od zaboravi stari zanati, etno muzej STARO SELO ponudio je saradnju mladim ljudima ovog kraja. Na prvi poziv Muzeja odazvalo se 120 zainteresovanih, a vremenom, stasali su novi majstori koji rezbare i delju drvo, pletu korpe, prave zemljane posude, kuju... rade sve ono što su radili njihovi preci i na način kako su baš i oni radili. U ponudama Agencija ova destinacija je sve traženija u zemlji i u inostranstvu.

 

Čajetina

Kulturno–sportski centar Čajetina

je opštinska ustanova osnovana 1990. godine, odlukom SO Čajetina. Osnovne delatnosti naše ustanove su pružanje usluga iz oblasti kulture i sporta stanovnicima opštine, gostima i zainteresovanim grupama i pojedincima.

Prepoznatljivi smo i ponosni na tradicionalne kulturno-turističke manifestacije koje organizujemo: Sabor trubača zapadne Srbije i Smotra narodnog stvaralaštva, Dečji festival "Deca medju narcisima", likovna kolonija "Trnava". Takodje organizujemo, i tehnički pomažemo realizaciju: Pršutijade u Mačkatu, Rakijade u Šljivovici, Zlatiborske pesme u Rožanstvu, Kulturnog leta na Zlatiboru, Erskog kabarea u Čajetini.

 

Zlatibor

Kulturni spomenici

Kraljeva Česma, na šetackoj strani jezera nalazi se izvor pitke vode koga je uredio kralj Aleksandar I, te po njemu i nosi ime.Voda iz ove cesma dobra za one koji imaju problema sa grlom, i za one koji često gutaju prašinu. Priča se da niko nikada nije prehladio grlo od te vode mada je stvarno planinski ledena i mnogi se direktno okrepe i osveže na samom izvoru. Samo jezero puni se iz tog izvora.

Crkva u Sirogojnu, podignuta 1764.godine. i posvecena je svetim apostolima Petru i Pavlu. Ktitor hrama je bio Georgije Smiljanic, prvi sveštenik u mnogobrojnoj sveštenickoj lozi Smiljanica. Najvecu vrednost crkve cini ikonostas koji je prvi rad najveceg srpskog zografa 18.veka Simeona Lazovica. On se i potpisao na carskim dverima i upisao godinu 1764. Krajem 19.veka dozidan je masivan zvonik na zapadnoj strani crkve.

Crkva brvnara u Dobroselici. Crkva je posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice i sagrađena je 1821.g. Po načinu i pojedinim detaljima ovaj objekat spada, možda medu najlepše u svojoj vrsti. dugačka je 8 metara a široka 5, visina krova je oko 5 m. Građena je u obliku lade sa polukružnom apsidom od brvana, na istočnoj strani. U crkvi je ikonostas od obojenih dasaka sa dosta vrednih ikona. prestone ikone Presvete Bogorodice i Isusa Hrista su slikane na dasci, autora Aleksija Lazovića. Carske dveri 1,44x0,66m rad su slikara Janka Mihailovića Molera, iz sela Dragačeva.

Rodna Kuca Dimitrija Tucovića. Rodna kuća Dimitrija Tucovića nalazi se u selu Gostilje. Godine 1881. u njoj se rodio i živeo Dimitrije Tucović čelnik socijalističkog radničkog pokreta u Srbiji. Kuća je tipa zlatiborske brvnare i stavljena je pod zaštitu države.